Žena Bog

Vrlo mlad sam čitao svete knjige-Bibliju,Mormonovu Knjigu,Kuran,Vede,Talmud... Pretpostavljam da je to neka vrsta traganja,budući da sam ateista,a čovek je po prirodi verujuće biće. Potrebno nam je da verujemo,zbog straha,neizvesnosti,lakšeg podnošenja nepodnošljivog,ili jednostavno-jer mnogo toga trenutno neobjašnjivo. Ja sam recimo sujeveran-nikad ne obuvam prvo levu cipelu ili čarapu. Strogo na to pazim i verujem da će mi se nešto loše desiti ako pogrešim. Moj Bog bi po tome trebalo da bude Desna Čarapa ili Cipela,ali na sreću nije. Mada je dobar kao i svaki drugi,kako je neko rekao-Bog je jedini koji da bi vladao-ne mora čak ni da postoji. Da se ne shvati pogrešno,vrlo cenim vernike-prave. A prave vernike sam sretao,upoznao sam nekoliko kaluđera,dve kaluđerice,nekoliko časnih sestara,koji su me zadivili svojom verom,posvećenošću i dobrotom. Smetaju mi,a verujem i samoj religiji,bilo koja da je,licemeri. Recimo Biblija kaže-Ako hoćeš da budeš savršen-prodaj sve što imaš i razdeli siromašnima-ali ne vidim da se to dešava među vernicima,pa pretpostavljam da niko ne želi da bude savršen. Ali ono što meni smeta u većini tih svetih knjiga je što unižavaju ženu i stavljaju je pod vlast i volju muškarca. Ako je u tom njihovom početku i bilo ženine krivice,ona se iskupila vekovima patnje,žrtvovanja i nesebičnog davanja,pa mislim da je vreme da se u religijama revidira negativan stav prema ženi. Što se mene tiče žena je bila nešto najbliže Bogu što sam mogao da shvatim i razumem. Podizala me kad sam padao,tešila me kad mi je to bilo potrebno,plakala i patila sa mnom,lečila me kad sam bio bolestan,smejala se kad vidi da sam srećan,uzimala od sebe da bi dala deci i meni,žrtvovala se i fizički i psihički da nama bude bolje... O majkama i da ne počinjem. Sve one vrednosti koje bi po meni Bog trebalo da ima su na ovom svetu oličene u ženi.      

I prođoh ja...

Muškarčina

Farma u Banjanima imala onaj radioaktivni gromobran. Bilo to onda moderno,a kasnije se videlo da prave veću štetu od koristi i sve ih demontirali. Bio postavljen na stubu visokom četrdesetak metara,ali ne što nije privlačio gromove,nego ih nekako odbijao. Mi smo živeli u prizemnoj kući stotinak metara od farme,a gromovi sve udarali okolo. I to neće u drvo,iako je bilo dosta borova i jela okolo,nego u zemlju između stabala. Ostane krivudav trag izgorene trave. Nena se plašila gromova,pucali su ko da će u glavu. Priča mi ona kad sam došao s posla kako su za vreme grmljavine iz el. šporeta izašle užarene loptice i išle po tepihu. Ja je ubio od zezanja,kako su u strahu velike oči,kako nam nije Nikola Tesla komšija,nego Radoje traktorista,pa jel su se presijavale na crveno-te su opasne,a one žute nisu... Zadesim se ja prilikom grmljavine,kad iz šporeta stvarno izađu,ne znam ni odakle,užarene kuglice. Sve skakuću i kotrljaju se,dok ne nestanu. Gledamo Nena i ja,a ona će - Idi izvuci kabal iz zida,a ja,išo bi,al mi nije baš jasno. Ne bi da poginem spašavajući šporet. Kažem - Idi ti. Ona namešteno razočaranim glasom - E,muškarčino moja!

Niški zatvor

Legla plata i ja popodne na bankomat,samo što sam ubacio karticu on je proguta i izbaci mi ono papirče. E,jeb.. ti,odem u poštu,ona mi kaže ne može da mi da lovu,jer mi istekla ona privremena prijava,takozvani zeleni karton. Ništa,odem ja u Niš,skupim dokumenta,pa u mup. Ona me prvo pita imam li potvrdu od komesarijata za izbeglice,naravno nemam,jer to nigde i ne piše da treba. E pa treba. Izvadim to,drugi put traži da se veže kućni broj za parcelu,tako neka glupost,ajde u katastar,završio i to. Treći put (onaj srećni),odem,i nigde moje sreće,imam sve. Počne ona da radi na računaru,i gleda nešto,pa mi kaže da sačekam malo sa strane. Izmaknem se ja malo,kad evo ga policajac,ona pokaže na mene i on mi kaže da pođem s njim. Zašto bre,šta je sad,kaže imaš neku neplaćenu kaznu,moraš kod sudije. A mene pre godinu i po uhvati policija sa neregistrovanim pick up-om.Vozio sam ga neregistrovanog jedno dve godine,prolazio sam jedno 20 puta kroz ceo Niš,ali na kraju me uhvate. Zezao me komšija "Kako da te ne uhvate kad ti još petokraka na tablice",he,he. Sudija me pita imam li lovu da platim,kažem nemam,onda u zatvor-u zatvor,tu prirodnu lepotu naše zemlje još nisam obilazio,pa i to da vidim. Odvedu me na prijemno u Niški zatvor,tamo me skinu golog,pa čučni,pa kašlji,ko u bolnicu da sam došo. Stave mi lisice i u prekršajni. Tamo dve sobe,onaj mi policajac kaže-Ovde ćeš,tu su naši.Tu bilo nas šestoro,a u drugoj bilo desetak azilanata sa svih strana sveta. Popušim ja ono cigara što sam imao do uveče,posle me sve nudili oni azilanti,naši jok. Pošto je bio petak dođe komandir,pita ima li neko da prijavi nekog za posetu za vikend. Upišem ja sina i ćerku,iako niko ne zna gde sam. Kad kažem da mi je ćerka iz Matejevca,on pita gde živi,kažem kod groblja,pa i ja sam kod groblja,kažem udata za Markovića,oni komšije. Dobro,dođe on sutra popodne i zove me napolje,u kancelariji mi da cigare,presvlaku i higijenu što mi ćerka poslala. Pozove ćerku telefonom i da mi da razgovaram,kažem,nemoj da plaćaš,ovde je nirvana,a za vikend nije ni moglo da se plati,tek u ponedeljak. A tu stvarno bila nirvana,kablovska,2 sata šetnje u ograđenom prostoru,tu bio i telefon na karticu,i za večeru uz obrok-jabuka. Sad ja car,imam boks cigara,a i znam komandira... A likovi,o svakom roman da napišeš. Oni jadni azilanti,neki već tri godine idu od granice do granice,ako ih uhvate-15 dana u zatvor,pa ih odvedu na granicu i puste. Kažu,samo makedonci ne vode u zatvor,nego pravo na grčku granicu,kažu-Nemamo mi leba da vas ranimo. Bio neki peder iz Afganistana,priča ako tamo saznaju da si peder,skupe se ljudi i motkama...Često i ubiju. Braća blizanci iz Somalije pričaju kako u 15 godina ideš da ubijaš,ili te ubiju... Strašno,jbg,niko bez muke ne polazi na takav put. A onom pederu se zasviđao jedan momak iz nekog sela kraj Niša,i sve mu govori na engleskom kako mu je uzeo srce,a ovaj pita šta kaže,mi prevodimo i nadodajemo. Ovaj pogleda onog pedera strogo i kaže mu-NO GEY! Kaže onaj Afganistanac na engleskom-Nema veze,ovo je zatvor. Jbg,u pravu čovek. Dobacuju sa strane-Će da vidiš kad ti ga zbiči kad zaspeš,jel si gej,jel nisi. Umiranje. Izađem u ponedeljak,platila ćerka,a žao mi bilo,bilo je zezanja. Četvrti put odem i prijavim se,pa podignem platu posle 20 dana.

"Tvoja Vjolca"

Sedamdeset pete-šeste poneko od društva,ponekad je imao prazan stan. Budući da nam je prostor za ljubakanje,seks,druženje,bio stalno potreban u tim ludim godinama,počeli smo da pravimo klubove. Kad kažete KLUB,to zvuči nekako pompezno,ali to su bili okrečeni podrumi,iz čijih zidova je izbijao godinama upijan miris uglja i kiselog kupusa. Moj klub,konkretno,bio je oblepljen,umesto tapetama,alu-folijom za pečenje. Nju smo nedeljama kupovali,kako je ko imao love,po dve-tri rolne. Kauč i separe bili su tapacirani teksasom od starih farmerica. I služio je svrsi. Jednog popodneva zove me neko odozdo i ja izađem na terasu. Ćenan sa dve devojčice,Albanke. Siđem,otključam klub,uđemo i on pokaže na stidljivu plavušu,koja nije podizala oči,pa tada još nisam video da su plave. Kaže "Ovo ti je žena od sad". Dobro,ne bunim se,jeste neprijatna situacija,ali prevazići će se. Pustim muziku,otvorim neko pivo i kolu,a čini mi se nismo ni otpili,a Ćenan sa onom njegovom u krevet. Pokriju se oni,gužvaju se nešto,i pokušavaju da budu tihi,al slabo uspeva. Ja sa Vjolcom,tako se zvala,razgovaram kurtoazno. Ona slabo zna srpski,ja albanski prilično,ali te reči koje su potrebne u zavođenju-ne znam. Pipkamo se rukama,zagrlim je-ne brani se. Poljubimo se nekoliko puta,pa iako smo se oboje napalili,na tome ostane. Nastavimo da se viđamo nasamo,i simpatična,fino nam ide. A zabavljanje sa Albankom je imalo tu prednost,što ona ne sme da izlazi u javnost,ne dao Bog da je vidi neko poznat sa Srbinom. Brzo bi završila sa školom,ne bi je više pustili ni na operaciju. Traži ona meni adresu,ja se mislim šta će joj,ali dam. Računam već zna gde stanujem. Prošlo neko vreme,i negde pred novu godinu,ulazimo Kole i ja kući,a cela familija se smeje. Ma šta smeje,popadali po krevetima i stolicama,i sve u mene gledaju. Priđe brat,i onako,svečano mi predaje neku čestitku sa nekakvim srcima. Čitam ja-jeste smešno,jbg. I pošto su mi je nedeljama iščitavali,naučio sam je napamet,a pisalo je doslovce: TI ME PITAŠ KOGA VOLJIM EVO TEBI ODGOVORIM SAMO ČITAJ SLOVO D EVO TEBI ODGOVORIM "TVOJA VJOLCA". Štampana ćirilica koju su učili u školi,nigde tačke,zareza,samo navodnici na tvoja Vjolca. I moram da priznam,iako su me zezali,iako je nešto nisam ni voleo,postala mi je nekako draga,i znao sam da ću je uvek pamtiti zbog tog neveštog pokušaja da mi na mom jeziku i pismu iskaže svoju dečačku ljubav.